Нажалост, прилог на РТС1 није показао само одсуство конкретног плана за уклањање радиоактивних громобрана у Србији, већ и нестручност челног човека Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност.
На јавном сервису на програму РТС 1 у ударној информативној емисији „Дневник” у суботу 24. новембра емитован је прилог о радиоактивним громобранима у Србији. У прилогу је речено да: „Неке пословне и стамбене зграде у нашој земљи још увек штити 700 старих радиоактивних громобрана. Коначно је направљен план за њихово уклањање. Приоритет су стамбени објекти, за шта је Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну безбедност Србије издвојила једанаест милиона динара. Стари громобрани постављани између шездесетих и седамдесетих година прошлог века забрањени су и требало их је заменити још пре четири године, али није било новца. Уклањање једног старог и постављање новог кошта око три хиљаде евра. Од 700 таквих горомобрана 67 је на стамбеним зградама.”
Слађан Велинов, директор Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије је изјавио: „Наша процена је да можемо да скинемо отприлике 35 – 40. Ако локална самоуправа помогне скинућемо свих 67. То нам је прва фаза да склонимо овај отпад са наших кровова.” Тим послом се баве само три лиценциране установе. Две су у Институту „Винча”.
Дакле, и после толико пропуштеног времена да се проблем реши, и даље нема конкретног плана, нема буџета, нема ко ће, шта ће и до када да уради. Ово је још један „шарени” прилог који би требало да нас смири и покаже да неко води рачуна о нама. Бројке су паушалне и све је „отприлике” иако постоји прецизна државна евиденција о сваком радиоактивном громобрану.
Милица Марчета Канински, директор Института за нуклеарне науке „Винча” је рекла: Наш задатак је да скинемо радиоактивни громобран уз овлашћење Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну безбедност Србије и након тога се тај громобран складишти у Јавном предузећу „Нуклеарни објекти србије” Најважније је да стари громобрани, док се не скину, стоје усправно јер су тако безбедни.
Слађан Велинов, директор Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну безбедност Србије је додао: „Он је опасан ако се нагне у неки положај и ако зрак иде према, према људима. Веома је важно да, да ако дођемо скинемо громобран тог тренутка ћемо га заштити новим. Не смемо да дозволимо да зграда остане незаштићена.”
Зрачење из радиоактивних громобрана не може никако да се опише са баналним „…његов зрак иде…” као да је реч о пијачном ласеру, те такве речи показују да челни човек Агенције баш и не разуме о чему говори. Зрачење радиоактивних громобрана се простире у облику купе од уређаја навише у атмосферу (ако је РАГ постављен усправано), а радионуклиди се у одређеној количини враћају назад на земљу, чиме се у околини РАГ загађује животна средина. Нису проблем само РАГ на стамбеним зградама, још већи је проблем ако су изграђене високе зграде у околини ниских привредних објеката на којима се налазе радиоактивни громобрани, а о чему смо већ писали (ОД ПОСТАВЉАЊА РАГ-А У ЗОНИ ДЕЛОВАЊА „ПОРАСЛЕ” ЗГРАДЕ).
Коначно, директор Агенције је у праву да локалне самоуправе могу да помогну да се „овај отпад са наших кровова” већ једном уклони, и то не само неколико радиоактивних громобрана него СВИ. Закон о заштити од јонизујућих зрачења и нуклеарној сигурности јасно предвиђа ту могућност. Тај закон је прописао и рок за обавезно уклањање СВИХ радиоактивних громобрана на територији Републике Србије, а тај рок је истекао још у мају 2014. године.