У Новом Саду се налази 35 по здравље људи штетних радиоактивних громобрана који су размештени свуда по граду, па чак и у непосредној близини школа, обданишта, болница, пословних и стамбених објеката.
ДОКУМЕНТИ
- Закон о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности – Службени гласник РС, фебруар 2019. године
- Студија распореда радиоактивних громобрана у Граду Новом Саду – Департман за физику, ПМФ Нови Сад, октобар 2018. године
- Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности – Службени гласник РС, мај 2013. године
- Информација о угрожености и Извештај о прегледу и локацијама – ЈКП „Стан”, новембар 2013. године
РАДИОАКТИВНОСТ ЈЕ ШТЕТНА ПО ЗДРАВЉЕ ЉУДИ
Природна радиоактивност откривена је почетком двадесетог века, а после проучавања већ средином века почиње масовна примена за војне и цивилне сврхе. Од тада је у нуклеарним пробама, баченим бомбама на Јапан и у нуклеарним акцидентима у Чернобиљу и у Фукушими у атмосферу испуштена велика количина вештачких радионуклида што је узроковало контаминацију животне средине широких размера.
Од самог почетка уочено је негативно дејство радијације на живе организме. Поред акутне радијацијске болести, до сада је доказано да излагање радијацији директно узрокује 21 облик карцинома. Велики број свеприсутних малигних обољења је, нажалост, наша свакодневица.
У животној средини Србије могуће је детектовати произведене радионуклиде који су последица нуклеарног акцидента у Чернобиљу. Поред тога, један део животне средине Србије је контаминиран осиромашеним уранијумом током дејстава НАТО снага 1999. године. Потенцијални загађивачи животне средине радиоактивним материјама су и нуклеарне електране којих има неколико у суседним државама.
УКЛАЊАЊЕ РАДИОАКТИВНИХ ГРОМОБРАНА
Дејство радиоактивнх громобрана засновано је на технолошком процесу којим долази до повећања концентрације радионуклида у животној средин. Због тога је још 1991. године било забрањено постављање ових штетних уређаја. Законом о заштити од јонизујућег зрачења и о нуклеарној сигурности предвиђено је да су сви радиоактивни громобрани на територији Републике Србије морали бити замењени до краја маја 2014. године. Ово значи да је са мајем 2018. године прошла и четврта година од истека законског рока за уклањање радиоактивних громобрана.
Према Закону о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности из децембра 2018. године трошкове уклањања радиоактивних громобрана сносе власници катастарских парцела и објеката, а средства за уклањање радиоактивних громобрана са катастарских парцела и објеката чији власник није познат или је престао да постоји обезбеђује се у буџету локалних самоуправа на чијим територијама се налазе радиоактивни громобрани.
У Србији има неколико предузећа која се баве заменом радиоактивних громобрана, а то раде самостално или у сарадњи са Интитутом за нуклеарне науке „Винча” који је једини овлашћен за одлагање радиоактивног отпада.
Према последњим информацијама уклањање једног радиоактивног громобрана, депоновање радиоактивног отпада и постављање новог „обичног” громобрана све заједно кошта око 250 хиљада динара.