Радиоактивни громобрани су седамдесетих година прошлог века постављани на веће зграде да штите од удара грома. Након доказивања њихове штетности по здравље људи, производња и нова постављања су забрањени још 1991. године, а законски је наложено да сви морају бити замењени до маја 2014. године. Преко пет година чекали смо да надлежни обаве посао.
Радиоактивни громобрани су симбол лоше власти која ради само оно у чему има свој интерес или оно на шта је грађани натерају. Иницијатива „УклониИх” је натерала надлежне да уклоне радиоактивне громобране, а они су у томе ипак нашли и свој интерес. Сада троше велики новац на билборде преко којих се хвале да у Новом Саду нема више радиоактивних громобрана.
Чињенице говоре другачије. Новосадска градска власт посао уклањања радиоактивних громобрана обавила је закаснело и, у најмању руку речено, половично. Након више од пет година од истека законског рока за уклањање и после скоро две године од почетка наше кампање „УклониИх” уклоњено је 24 комада радиоактивних громобрана, док је новосадски Департман за физику открио 36 комада, а наши активисти и грађани још 11 комада преко тог броја, о чему смо уредно известили Управу за заштиту животне средине. Од преосталих радиоактивних громобрана неколико комада позиционирано је у централним деловима града док је већина размештена даље од центра, тако да је сада првенствено угрожено приградско становништво. Дакле, посао није завршен па ће иницијатива „УклониИх” наставити са активностима све до коначног уклањања и последњег комада забрањених и по здравље штетних радиоактивних громобрана у нашем граду.
Иначе, што се трошења буџетског новца тиче, на основу јавно саопштаваних цена, да је Институт за нуклеарне науке „Винча” обавио посао, замена 24 комада радиоактивних громобрана у Новом Саду требало је да кошта око 10 милиона динара. Пошто, из непознатих разлога, Институт „Винча” на тендеру није ни учествовао, прихваћена је једина понуда конзорцијума од три мање позната предузећа и то у износу од 13 милиона динара.
Ипак, најважније је да је почело уклањање радиоактивних громобрана, али не мање важна је и порука кампање „УклониИх” да је могуће успети ако се ради права ствар за опште добро. Ако се ради чистог срца са великом количином креативности, енергије и труда, а ми смо се потрудили. Тешко је све и набројати. Објавили смо више десетина саопштења, направили десетак телевизијских емисија и прилога, конференције за новинаре, стотине објава на друштвеним мрежама. Направили смо фејсбук страну и сајт ukloniih.rs са свим подацима и изузетно посећеном интернет мапом локација и зона утицаја радиоактивних громобрана. Организовали смо едукацију, потписивање петиција, протестну вожњу бицикала, вођену туристичку туру обиласка громобрана за време Егзита, написали на десетине писама институцијама, извели више јавних аката и хуманитарних журки и на крају, још смо и глумили у скечу који смо назвали „Призивање уклањања”. Мислим да је то упалило. Шалу на страну, са институцијама однос се развијао буквално као што каже Ганди: Прво те игноришу, онда ти се смеју, онда се боре против тебе и онда победиш. Много теже је било анимирати грађане јер се иницијативе и протести код нас, нажалост, неретко заснивају на манипулацијама, лажима и демагогији. Грађани то препознају, па их је сваки следећи пут још теже анимирати. Стање у друштву подсећа на народну причу у којој пастир виче: „Упомоћ, вук, вук!”, а вука нема. Када једном стварно дође вук, нико се неће одазвати.
Нису дочекали уклањање
Преко пет година је трајала кампања да се замене радиоактивни громобрани у Новом Саду, од чега на крају скоро две године интензивна кампања „УклониИх”. Неизоставно, морамо се сетити оних који су први алармирали јавност и указали на проблем опасних радиоактивних громобрана у Новом Саду. Одајемо пошту и изражавамо велику захвалност инжењерима Богољубу Милиновићу и Невенки Ђаконов. Нажалост, они нису дочекали уклањање, у међувремену су обоје преминули од канцера.
